Just one word: Tango!

Odlično se sećam trenutka kada sam prvi put odgledala scenu tanga u filmu ''Miris žene''. Al Paćino, tumačeći slepog poručnika, pleše svoju tužnu misao toliko upečatljivo da za sebe osvaja prvog Oskara, a publici u amanet ostavlja jednu od najlepših scena plesa u istoriji filma. Gledajući pomenutu scenu u jedno sam bivala sigurna: jednom ću plesati tango.

U februaru ove godine, krenula sam u ispunjenja sopstvenog obećanja. Spakovala sam svoje stare salonke, koje ni po čemu nisu odgovarale obući za tango, ali su imale potpeticu, što se u mojoj viziji plesanja tanga, jednostavno, podrazumevalo. Spakovala sam dobru volju i po neki zapamćeni korak iz onoliko o tangu odgledanih klipova. I otvorenog uma i srca, krenula sam u svoj mali izazov: naučiti tango. 

Bio mi je potreban samo jedan čas da shvatim da se tango ne uči i da se o tangu ne razmišlja. On se, jednostavno, oseća. I njemu se prepušta. Naviknuti da za svaku životnu situaciju ovog ili onog obima tražimo istant rešenje dato u formulama koje garantuju uspeh, zaboravili smo da naslućujemo i slušamo. Sebe, prvenstveno. Tango me je podsetio toga.

Razlog mog večerašnjeg posta je želja da kroz lifestyle momenat svog bloga, sa vama podelim i iskustva koja nisu striktno modna. Ona koja nemaju veze sa onim što sam danas obukla. Ali su u i te kako čvrstoj vezi sa onim kako se danas osećam, i kako ću se osećati sutra. A to opet definiše kako ću poneti ono za šta sam se od garderobe odlučila. Korelacija. Tajna svega.

Izbor je pao na Tango Natural institut. Presudan je bio način na koji Darko Dožić i Sonja Živanović, glavni instruktori ove organizacije, vode svoje časove. Oni žive tango. Razumeju ga toliko duboko da ga predstavljaju kao način življenja a ne plesanja. Uz sve to, izuzetno su pozitivni, duhoviti i neposredni. Kako ću vremenom otkrititi, iste osobine krase čitav Tango Natural tim. 

Prvo što sam spoznala jeste važnost impulsa koji dobijate od svog partnera. Praćenje upravo tog impulsa, datog pokretom i telom, dovesšće me do najbitnijeg svojstva tanga. Dok plešete sve misli nestaju. Nema posla, nema računa, nema ljubavnih problema, nema nerazumevanja od strane okoline. Samo vi, partnerov pokret i muzika. Kada sam provela svojih prvih sat i po isključivo posvećena praćenju svog parntera, shvatila sam svu jačinu tanga.

Tada sam razumela Darka i Sonju, tada sam razumela sve ostale ljude koji su mi sa toliko strasti pričali o tangu. Tada sam razumela pravu lepotu scene opisane na početku. I sebi dala novi izazov: postati u tangu toliko sigurna da od srca uživam u svom prvom Belgrade Tango Encuentro festivalu koji počinje za manje od 20 dana. Hoću li uspeti, nisam sigurna. A nije ni bitno. Dok god znam da će tih par sati tanga nedeljno odvesti daleko do svih uobičajnih pitanja, dilema, tenzija. 

Volela da čujem da li ste i sami iskusili nešto slično bilo sa tangom bilo sa nekim drugim plesom? Iskoristite komentare na ovaj post da i sami podelite svoje iskustvo i preporučite ga nekoj od čitateljki. Jer kao što napomenuh, da bismo zaista lep nosili ono što obučemo, neophodno je da se i iznutra lepo osećamo. Do idućeg posta, ostanite mi nasmejani. Vaša B. 

photo by Marko Đoković