When movie and fashion meet: To Catch a Thief

U današnjem susretu filma i mode, vodim vas na sunčane plaže Azurne obale gde nas čeka velemajstor psiholoških trilera. Saznajte kako su traumatična sećanja iz detinjstva jednog od najvećih velikana svetske kinematografije uticala na njegovo stvaralaštvo, kakva je veza između automobil-znački za rever i Grejs Keli, i kako je jedna filmska scena bila predskazanje tragičnog završetka princeze od Monaka. Uz sve to puno filma i mode... 

TO CATCH A THIEF (1955)

Holivud je, tih 20-tih godina prošlog veka, bio apsolutni vladar u svetu pokretnih slika. Nemačka kinemtaografija branila je boje Evrope, ali su čelni ljudi zapadne američke obale kormirirali brodom zvanim ''film''. Sve do pojave čoveka bizarno mirnog izraza lica koji je rešio da jedra usmeri ka Ujedinjenom Kraljevstvu, do tada uljuljakanom u vodama melodrama i uobičajnih scenarija i okružen ka filmu potcenjivački nastrojenoj javnosti. Poput uticaja koji su godinama kasnije njegova kratka pojavljivanja u sopstvenim filmovima, u vidu takozvanih kamea, imali na njegovu publiku, Alfred Hičkok je za samo par trenutaka svog filmskog prisustva trajno promenio klimu svetske kinematografije. Svet je upoznao ''majstora trilera'' i uživao u njegovom poigravanju sa strahovima, strepnjama i umovima svoje publike. 
  
For english version of this text click here

Te 1955. godine, Hičkok je slavio tačno tri decenije svog probaja na filmsko platno, za sobom je imao naslove poput ''39 stepenica'', ''Dama koja nestaje'', ''Rebeka'', ''Stranac u vozu'', ''Pozovi M za ubistvo'', ''Prozor u dvorište'', i reputaciju jednog od najveštijih reditelja psiholoških trilera. Naglašavajući ulogu muzike, poigravanja senki i svetlosti i ujedno zanemarivši ulogu dijaloga u odnosu na ulogu vizuelnog, Hičkok je stvarao prepoznatljiv potpis, ulazio publici pod kožu, teravši je da u isto vreme voli njegove filmove i strahuje od istih. Ali, pomenute godine, Hičkok je svoje mračne studijske prostorije zamenio mondemskim plažama Azurne obale, prihvatio se oprobane ekipe koju su činilli njegovi ljubimci Keri Grant i Grejs Keli, i rešio da pruži publici 106 minuta romanse, prožete uzbuđenjem i misterijom. ''Uhvatiti lopova''  predstavljalo je klasično detektivsko ostvarenje sa jednim malom zaokretom: u priči ne postoje detektivi, samo lopovi. Keri Grant, u ulozi prekaljenog ali penzionisanog kradljivca dragulja pokušava da reši misteriju serijskih krađa dragulja ne bi li skinuo ljagu sa svog imena, dok mu u tome pomaže, sirota mala bogatašica, željna avanture i uzbuđenja, koju tumači Grejs Keli. 

 Ako zaronimo dublje u radnju filma, prepoznaćemo u njemu upečatljive hičkokovske momente, iako se ovaj film može svrstati u, za ovog režisera nekarakterističan, "svetli period" njegovog stvaralaštva. Nemoć policije, koja se mnogo puta do tada našla na udaru Hičkokove rediteljske palice, u "Lopovu" je potencirana njenom nesposobnošću da uhvati serijskog lopova, što na kraju filma polazi od ruke domišljatom Grantu. Kako biografski podaci navode, petogodišnji Hičkok doživeo je traumu kada ga je šef policije, kojem je na očev zahtev odneo poruku, zatvorio u ćeliju u nameri da mu na praktičan način pokaže kako završavaju oni koji "nisu dobri". Ovaj događaj ostaviće trajne posledice na njegov odnos prema policiji, pa će negativna osećanja koja je gajio prema toj instituciji Hičkok prikazati u gotovo svim svojim ostvarenjima. U vezu s tim dovodi se i motiv optuživanja i hapšenja nevinih ljudi, veoma čest u njegovim filmovima među kojima je i ostvarenje "Uhvatiti lopova", gde Grantov lik, usled loše reputacije, biva okrivljen za pljačke koje nije počinio. 

Hičkok je imao još jednu, takođe upečatljivu, i u ovom filmu vidljivu, strast. Strast prema plavušama. Tipi Hedren, Kim Novak, Ingrid Bergman bile su samo neke od zlatokosih lepotica koje su svojom lepotom i glumačkim umećem obeležile Hičkokove filmove. Međutim, u toj hijerarhiji plavih kovrdža jedna je zauzimala posebno mesto. Bila je to žena anđeoske lepote, plemićkog držanja i izuzetnog glumačkog talenta. Međutim, bila je to žena o čijem su apetitu prema muškarcima kružile holivudske legende, poput one o značkama u obliku  automobila koje bi njeni partneri dobijali na poklon, i noseći ih ispod revera, međusobno se prepoznavali. Da, bila je to buduća princeza od Monaka, i najveća Hičkokova muza, Grejs Keli. Hičkok je otvoreno govorio da voli kontradiktornost Grejsinog izgleda i ponašanja. 

Grejsina hladna spoljašnost iza koje se krila strastvenost i požudnost, bila je savršen temelj za ulogu koju je odigrala u ''Lopovu''. Nažalost, biće to i poslednja saradnja na relaciji Hičkok-Keli. Ostaće, međutim, zabležena bizarna koincidencija između scene u kojoj Grejs vozeći Granta u svom kabrioletu juri serpentinama nad francuskom riijerom, i mesta na kojem će 27 godina kasnije, doživeti saobraćajnu nesreću i tragično preminuti. 

Odlučivši se za sunčane plaže francuske obale, kao scenografiju za ovaj film, Hičkok nam pruža malo luksuza, sjaja i glamura, ne toliko svojstvenim njegovim filmovima. Doduše, psiholški efekat poigravanja senki, i dalje nas drži u nedoumici ko je lopov, ali nas zato svetla bogatih hotelskih predvorja i luksuznih vila uvode u svet perfektnih kostima, iza kojih stoji dobitnica čak 8 Oskara (najveći broj koji je jedna žena dobila od kada se Oskar dodeljuje), Edit Hed.  Jedan od onih modno-filmskih istorijskih trenutaka je i bela balska haljina koju Grejs nosi u krucijalnoj sceni filma tokom koje počinje da i sama sumnja u Grantovu iskrenost. Elegancija Grejs Keli dominatna je u svakom kadru čiji je glumica deo. Bilo da je obučena u mini haljinu za plažu, dnevnu plise suknju sa nežno roze bluzom i maramom oko vrata, ili u nekoj od glamuroznih večernih haljina, njena lepota zaustavlja dah. 

O njenom statusu modne ikone ne svedoče toliko vanvremenski komadi kao u slučaju drugih ikona stila poput Odri ili Džeki Onazis, koliko sama elegantna pojava, koja bi i najobičnijoj kućnoj haljini dala na ektravagantnosti. O trajnosti njenog modnog uticaja najbolje svedoči najsvežiji primer venčanice koju je nosila Kejt Midlton, a koja je neverovatno podsećala na onu koju je Helen Rouz dizajnirala za venčanje Grejs Keli. Stil dame po kojoj je Hermes nazvao jednu od svojih najpoznatijih tašni, bila je posvećana i čitava izložba londonskog muzeja ''Victoria & Albert'', tokom koje je stil jedne od najvećih diva Holivuda i zvezde Hičkokovih filmova prikazan u tri faze, pri čemu su izloženi komadi podjednako odslikavali kako jedan deo modne tako i filmske istorije.

Da rezimiramo:

elegancija Grejs Keli besmrtna je koliko i uticaj koji je na svetsku kinematografiju ostavio Hičkokov vizonarski doživljaj onoga što publika želi, očekuje i voli da vidi na velikom platnu;
 ukoliko ste porasli na Spilbergovim i De Palminim trilerima, vreme je da vidite na čijem temeljima su oni sagradili svoja ostvarenja, i čije su im ideje bile vodilje. Odgovor ćete naći  u jednom imenu i više od 50 naslova iza kojih je to ime potpisano. 
Ovo je idealan film za svakog, jer je ''kultni'' ime kategorije pod kojom je zapisan u analima svetske kinemaografije, te bi bilo koja vrsta kategorizacije publike bila i više nego nezahvalan posao. 

text je objavljen u julsko-avgustovskom dvobroju CREATIVE ART MAGAZINE-a

ph. from campaign for Salvatore Ferragamo S/S 2010. by Mario Testino 

inspired by the movie ''To Catch a Thief''